Možemo da imamo olimpijca već na Igrama u Parizu 2024.

Prvi čovek srpske badminton struke, Milan Barbir, u intervjuu govorio o uslovima za trening i takmičenja u doba pandemije, trenutnoj realizaciji programa i planova rada, rezultatskim ciljevima...

Badminton savez Srbije | 05.02.2021.

Osokojlena ogromnim uspesima u 2020, u kojoj su između ostalog osvojene i dva evropska juniorska odličja, velika srpska badminton porodica je u svojoj bazi u Nacionalnom badminton centru na Adi Ciganliji krenula udarnički da radi već sa prvim danima 2021. Pod dirigentskom palicom glavnog i pomoćnih trenera badminton reprezentacija Srbije, Milana Barbira, odnosno Dragana Antića i Nikole Mijačića, više desetina badmintonaca i badmintonki različitih uzrasta koristi svaku priliku da svoje umeće podigne na još viši nivo s nadom da će i u ovoj godini nastaviti da pomeraju rezultatske granice srpskog badmintona istorije na svetskoj sceni. S tim u vezi napravili smo intervju sa Milanom Barbirom, koji je govorio o uslovima za trening i takmičenja u doba pandemije virusa Covid 19, realizaciji programa i planova rada, rezultatskim ciljevima... 

Zbog pandemije virusa Covid 19 iza nas je jedna neobična godina, a početak nove, 2021, prolazi u znaku istih problema. S obzirom na to kako protiču zimske pripreme reprezentativaca u Nacionalnom badminton centru? 

Kao i u mnogim sportovima i u badmintonu se skoro skroz izgubila tradicionalna podela godine na “sezone” iz prostog razloga što kalendar takmičenja takoreći nikad ne “prestaje”. Pandemija je apsolutno uticala na mnogo manji takmičarski program ali se mi treniramo kao da je nema i da je prvi sledeći turnir već prvog narednog vikenda – kaže na početku prvi čovek srpske badminton struke. 

Ko sve od reprezentativaca trenira u Nacionalnom badminton centru? 

Centar je otvoren za apsolutno sve reprezentativne takmičare sa šireg i užeg spiska reprezentacija Srbije pa čak i za talentovane takmičare koje klubovi predlože mimo zvaničnog spiska. Zbog pandemije je svakako mnogima otežano dolaženje i generalno organizacija oko trenažnih aktivnosti ali se nadamo da će se i to u što skorije vreme normalizovati, a samim tim omogućiti da još više srpskih badminton talenata trenira na istom mestu. 

Da li se plan i program treninga za ovaj period godine u odnosu na prethodne razlikuje s obzirom na pomenute okolnosti? 

Plan rada u osnovi je programski sličan kao i prethodnih godina ali osnovna razlika i ono na šta smo ponosni je da on kvalitativno evoluira iz godine u godinu, a što se na našu sreću i zadovoljstvo manifestuje kroz nikad bolje rezultatske uspehe iz godine u godinu. Druga jednako bitna potvrda dobrog programa rada je zainteresovanost zemalja pogotovo zapadne evrope da dođu u NBC na mini kampove i sve vrste zajedničkih priprema čak i u ovim izazovnim vremenima. 

S obzirom na to da je neizvestan i nedefinisan tačan kalendar takmičenja i za 2021. kako i koliko je sistem rada prilagođen tom “problemu”? 

Kao što sam već spomenuo, u osnovi ne. Planovi u našem programu su prilično individualni i baziraju se na razvoju i unapređivanju svakog takmičara pojedinačno,  u zavisnosti od uzrasta i konkurencije u kojoj nastupaju, a tek onda na nekim opštim principima trenažne tehnologije koju kao što sam opet ranije naveo, permanentno unapređujemo i usavršavamo. 

Mnoga takmičenja i turniri u 2020. su otkazani, a veliko je pitanje šta će biti i sa takmičenjima u ovoj godini. Da li je i kakvu korist od toga izvukao srpski badminton i u čemu se ona ogleda? 

Osnovno prilagođavanje se vrši na planu motivacije takmičara jer potpuno razumemo da nedostatak “odmeravanja” može da predstavlja psihološki izazov, posebno za mlađe takmičare. Što se nas trenera tiče, ovo je nešto što nama prilično odgovara jer uspevamo da održimo mnogo više treninga i unapredimo mnogo više stvari kod igrača nego kad je sezona u punom jeku i kad se pauze između turnira koriste mnogo više za oporavak nego za napredak igrača. Igračima definitivno nije lako u ovom predugom periodu neizvesnosti ali mi treneri zadovoljno trljamo ruke. 

Šta je glavni rezultatski cilj u ovoj godini, ako pretpostavimo da će se održati takmičenja i turniri na koje je planirano da učestvuje srpski badminton? 

Prvi put imamo kako brojnu tako i kvalitetnu generaciju takmičara koja treba da iznedri prvog srpskog olimpijca u badmintonu, nadamo se već u Parizu 2024. Sve je već podređeno tome, a svakako će biti i ova godina koja nam predstoji. Cilj je “dostići” prvih 100 na svetskoj rang listi u pojedinačnim konkurencijama i prvih 50 u parskim konkurencijama, jer su to odskočne daske za plasman na OI. Od mlađih kategorija, Evropsko prvenstvo do 17 godina bi trebalo da potvrdi da brinemo o razvoju svih reprezentativnih selekcija i što je vrlo važno budućnosti srpskog badmintona – zaključuje Barbir.