Nigde se ne radi bolje nego u Srbiji

Ivan Kovačević govori o odluci da francuski dres zameni srpskim, dosadašnjoj karijeri, jedinstvenosti srpskog badminton sistema, ciljevima u karijeri...

Badminton savez Srbije | 28.07.2020.

Nedavno je srpski badminton dobio veliko pojačanje. Ivan Kovačević, koji živi u Francuskoj, ubuduće će nastupati pod zastavom naše zemlje. Ovaj 17-godišnji mladić, čiji je otac Srbin, a majka Francuskinja, badminton trenira punu deceniju. Nekoliko godina unazad bio je specijalni gost naše zemlje na Međunarodnom kampu na Karatašu gde se upoznao sa rukovodiocima, trenerima, igračima i srpskim badminton sistemom. Spoznaja da će mu zamena francuskog dresa sa srpskim doneti još jači i bolji badminton razvoj dovela je do toga da se pridruži srpskom jatu.

Na početku intervjua pitali smo Kovačevića šta je najviše doprinelo odluci da ubuduće nastupa pod zastavom Srbije?

Največi uticaj na moju odluku je imalo to što mi Srbija daje mogućnosti koje nisam imao u Francuskoj. Takođe, mentalitet ljudi u Srbiji mi se mnogo više sviđa, redovno dolazim u Srbiju imam mnogo prijatelja i više se osećam kao Srbin.

Kako je do sada tekla tvoja badminton karijera?

Kada sam sa sedam godina saznao da u blizini moje kuće u Francuskoj postoji badminton klub, odmah sam se zainteresovao za ovaj sport. Nakon par godina rekreativnog igranja i upoznavanja sa sportom, odlučio sam da mu se ozbiljnije posvetim. Moj prvi trener je bila Korin Metju kojoj sam veoma zahvalan jer me je upoznala sa sportom i uvek je bila sa mnom u teškim trenucima karijere. Moj prvi rezultat vredan pomena je osvajanje prvog mesta na regionalnom takmičenju u Francuskoj, što je kasnije dovelo do međunarodnih rezultata poput trećeg mesta na U19 turniru u Irskoj, drugog i trećeg mesta na U17 turniru u Nemačkoj, itd.

Francuska postaje badminton velesila. Koja je tajna njenog uspeha u ovom sportu?

U Francuskoj je sistem mnogo drugačiji. Ima mnogo više klubova koji se takmiče u više kvalitativnih liga i u kojiima nastupa mnogo stranih igrača, pa samim tim to utiče na bolji razvoj domaćih igrača kroz igru u tim takmičarskim mečevima. Igrači imaju slobodu u odabiru načina treniranja, odnosno, trener više sluša njih nego oni njega…

Koliko poznaješ srpski badminton sistem i srpske igrače?

Nikada nisam video da se negde radi kao u Srbiji. Sviđa mi se što većina reprezentativaca redovno trenira zajedno bez obzira na to za koji klub nastupaju. Treneri mnogo obraćaju pažnju na detalje i veoma posvećeno rade sa igračima. Svi srpski igrači su mi “kul”. Sa svima se družim i čujemo se redovno i kada sam u Francuskoj, a i njihov nivo je mnogo veći od onog koji imaju igrači sa kojima redovno treniram u Francuskoj.

Gde vidiš svoje mesto u srpskom badmintonu?

Drago mi je što sam u Srbiji prihvaćen kao da sam tu od prvog dana. Već nekoliko godina dolazim na pripreme ovde i svaki put sam srdačno dočekan. Sada, kada sam zvanično postao srpski takmičar, drago mi je da ću moći da konkurišem za mesto u nacionalnom timu.

Čime se baviš van badmintona?

S obzirom na to da sam se u potpunosti posvetio badmintonu, u skladu sa time sam odlučio da krenem vanredno u školu za IT. Volim da svoje slobodno vreme ispunim raznim aktivnostima i druženjem sa svojim prijateljima, šetam gradom, putujem.

Koji su ti rezultatski ciljevi u badmintonu?

Kao i velikom broju sportista plasman i osvajanje medalje na Olimpijskim igrama smatram glavnim ciljem u karijeri. Osim toga želeo bih da što duže nastupam na najvišem mogućem nivou.